Isprskaj me

PK

Zdravo, ja sam trešnjino drvo. Za prijatelje, Trešnja i ođe sam da bih ti skrenulo pažnju na par stvari koje ti i ostatak tvoje vrste uvijek previđate.
I ne, ne možemo da se jebemo.

Naime, kroz mene cirkuliše slična energija kao kroz tvoje tijelo iako se na prvi pogled to ne bi dalo reći, obzirom da vi ljudi primjećujete samo razlike. Bolje reći, vi tragate za njima i mislim da ne moram da te podsjećam kako vas je kroz istoriju to koštalo isuviše mnogo života. Jebi ga, kad 'oćete države u krugu lokalnih autobusa.

Elem, i ja sam živo kao i ti. I ja dišem, pijem i hranim se kao ti, doduše to činim na nešto drugačiji način. Reklo bih suptilniji.
Štaviše i jajebem (ne znam da li ti to radiš, u to ne ulazim) ali ne baš silovito kao pripadnici tvoje vrste. Opet se vraćamo na suptilnost.
Imamo još jednu sličnost. Zapravo imamo ih mnogo ali jedna je krajnje obskurna a opet vrlo značajna i zanimljiva.

I ja osjećam strah.

Strah za sebe i one do kojih mi je stalo.
Ja doduše sebe ne mogu samo zaštiti ali realno gledano, ne mo'š ni ti kad se uvališ u duboka govna. I tebi i meni je potrebna ruka spasa u bezizlaznim situacijama i to je ono što tebe čini čovjekom a mene drvetom.

Kad ti je žemska trudna, odnosno u slučaju da si žensko, ako si ti trudna, neko mora voditi računa da se još nerođenoj bebi ništa ne dogodi. Vidiš, još jedna sličnost. I ja dajem potomstvo.
E sad, trudna žena se ne može baš najbolje starati sama o sebi, osim u pričama tvoje babe koja je srpom u polju kukuruza presjekla pupčanu vrpcu kad je rodila tvog starog. E pa vidi slučajnosti, ne mogu ni ja i stvarno ne znam kako je to polazilo za rukom mojoj babi.

Pazi ovako, kada počnem davati prve plodove, tamo neđe pred ljeto, razna gladna gamad se okupi i napada me kako bi mi oduzelo ono za šta sam se borilo cijelog svog života - potomstvo.
Da do toga ne bi došlo, neki domišljati čovjek je došao na ideju da mi omogući da se uz pomoć nekog spreja borim protiv gamadi!

Taj sprej valjda funkcioniše po sistemu da kad me oni isprskaju njime, gamad koja me spopadne ostaje mrtva na mjestu. Beng i gamad nestaje!

Ima li nedostataka? Pa vidiš ima... Ono, ne znam hoćeš li se ljutiti ako ti kažem ali vi ljudi kad poslije jedete moje plodove možete da se otrujete i...

Čekaj, stani, jebo te kotedade! Nije moja krivica.
I ti želiš najbolje za svoje dijete iako znaš da neka gladna đeca u Africi ne jedu ni po mjesec dana i da ih čak i deda mraz zajebava zbog toga. Dobro, ovo zadnje sam izvuklo iz jednog vica ali kapiraš me. Je l' tako.

Ne ide a? Viđi ovako ti... Mene ako ne prskaju, na tržištu neće imati dovoljno zrelog voća i onda će da skoče cijene i ti ćeš morati da plaćaš skuplje da bi tvoje dijete imalo da jede trešnje je l' tako?

Neće jesti trešnje onda? E pa šuknem ti opet, neće jesti ni drugo voće jer se i ono prska.

A? Što je sad? Ne čujem te nešto. Odma' kacmo pomenuli pare si se stisnuo?!

E pa zato ćuti i sljedeći put kad te stari ili đed zovu na selo da im pomogneš, isprskaj me!

Isprskaj me, jer ja želim da to uradiš baš ti. To je moj fetiš a možda samo još jedna od laži kojom hranim tvoju sujetu.
Kao, ja jako želim da me baš ti isprskaš i skvasiš mi lišće, stablo i travu oko mene.
Reklo bih, da je to perfidan način izbegavanja da moji plodovi ne budu pobrani, a da ti pritom ego poraste do plafona.
Uglavnom mi prolazi...

Trešnja A: Evo ga, dolazi!
Trešnja B: Jao, Nenade, jedva čekam da ga izvadi i isprska me po lišću i granama.
Neimenovani zlotvor: Natakni to crijevo Vukašine i nemoj slučajno da si nešto zasrao. Taj sumpor nijesam našao kod cigana.
Trešnja A: Sumpor? Šta je to?
Trešnja B: Ne znam, izgleda neki novi lijek
Zlotvor Vukašin: Brate ja i dalje mislim da je bolja ideja bila da fino sasiječemo ova gomna. Moglo bi se za potpalu iskoristiti ako ništa.
Trešnja A: Za potpalu? Jesi č... ZA POTPALU?!
Trešnja B: O... Ovo je kraj?
Neimenovani zlotvor: Ne seri Vukašine, no reči mi je l' spremno sve.
Zlotvor Vukašin: Jes' stari prskaj sad slobodno, samo da siđem odavde.
Neimenovani zlotvor: Srbijaaaaa!!!
Trešnje A i B: STOKO!!!