Istrebljivač snobova

Linija 600 i nešto se pokvarila, iz motora kulja crni dim. Putnici na sred autoputa izlaze i kreću ka najbližoj stanici. Pošto je subota veče u pitanju mahom su to maksimalno skockane klinkice u štiklicama, minjacima i otvorenim dekolteima iz Dobaje, Ugraje i ostalih atara u okolini Beograda. Da nesreća bude gora, napolju pljušti neka odvratna kišetina, a na otvorenom drumu briše košava. Klinkice cvokoću, gacaju kroz blato u svojim Šimi Šu oriđinale sa istoka 12-icama uz zaustavnu traku, maskara se razmazuje, a vetrina lomi kišobrane i zadiže ono malo suknje ispod pojasa. Pokisla i smrznuta masa stiže do kilometar i po udaljene stanice na kojoj naravno nema zaštitnih pečurki i čeka novi bus kao gladna godina. Uz stanicu staje jedan oronuli, rđom najeden, svetlo-šerpa-plavi ponos istočnonemačke autoindustrije, a koje bi pa druge boje bio jedan trabant. Mladić unutra otvara prozor, baca pogled ka unesrećenim nalickanim tinejdžerkama sa tračkom nade u očima, smeška se zadovoljno nad postojećim trenutkom kosmičke pravde:
- Šta je ribeee, a sad vam je dobar trabant!!! -
~ Vrrrruuummmmm...ring..din din din ding.... šljaaas! ~