Istrebljivanje životinja na srpski način
Radnja koju je Srbin doveo do nadrealizma.
Srpska je tradicija (iako nova) da za dvadesetdeveti novembar vrisne neko svinjče, a o pokolju jagnjadi, teladi (udaranju maljem u vugla ko što je red) da ne govorim, mada bi napomenuo kako moja baba očas posla može da prejebe ceo kokošarnik, jednim sekirčetom, ni oko da joj trepne.
Ali ovde mislim na ubijanje mačaka, pasa, golubova, vrabaca na najnenormalnije načine koji su sastavni deo srpskog odrastanja, a negde i života odraslih. Znači na živuljke koje ne jedemo.
1)Jedan moj deda je poludeo videvši da mu mačka pije mleko iz velikog lonca u podrumu, uzeo lepo mačku u ruke i bacio je kroz za tad se nadao otvoren prozor. Ali, prozor je bio zatvoren i došlo je do lomljave, pa se ovaj još više iznervirao, uzeo pušku, nanišanio i sastavio mačku sa zemljom. Poznat je bio i zbog toga što je pse vezivao za drvo i ubijao ih jer su krali kokošja jaja.
2)Jedan poznanik se toliko iznervirao jer su se nakupili psi lutalice u naselju i ladno je u sred proleća, dok su se deca pored igrala školice i lopte, uzeo malj, dao jednom klincu napaljenom da drži psa i sjebo ga u stilu Josifa Tatića iz onog filma s Denisom Kvejdom.
Po meni čist nadrealizam, dok ne bi govorio o tome koliko su deca svirepa prema jadnim mačkama (zamislite i petarde u toj slici), a tek prema vrapcima...
NG
Negroidno Govedo · 26. apr 2010.
Negroidno Govedo · 26. apr 2010.
