Izbori u Srbiji, 2016.

Kako to obično kod nas ide, ko će na koga ako ne svoj na svoga, srpski vožd Ivica je krenuo u ‚‚Boj na izbore" protiv Aleksandra Velikog (našeg, pravog, ne onog pedera Makedonskog) rešivši da sad ili nikad uzme ono što njemu pripada.

I tako su hrabri SPS-ovci lepili plakate i pevali onu: - Ko bi reko čuda da se dese, da Dragica sve pare odnese - čuli su nečije uvlačenje povelike sline. Kad ono, ni tamo ni vamo, eto ti njega. Sunce mu obasjalo naočare, te mu se oči ne mogu videti. A iza njega vojska parade ponosa, sa ministrom Gašićem na čelu.
U tom trenutku neki neiskusni mladi SPS-ovac pocepa plakat Aleksandra Velikog, što je njega sa naočarima izuzetno iznerviralo, te je istresao nos i povikao: - PALI!
BUM! TRAS! BUM! BAS...tišina, dim u vazduhu, u kome lete nezalepljeni plakati vožda Ivice. On, što uvlači sline, posla mladog vojnika da proveri da li su svi SPS-ovci poginuli.
- Generale Nešo, ala ste opravili, svaka vam čast. Zarobili smo 2 izborna profitera. Šta da radimo sa njima?
- Profitere...po kratkom postupku, učlanite ih u našu stranku.
- Razumem generale Nešo.

Kad pojavi se Voja Šešelj, i priđe generalu Neši.
- Pvotestujem vadikale.
- I ja protestujem naprednjače.
- Nisam ja napvednjak vadikale.
- Nisam ni ja radikal, naprednjače.
- Ko ste vi? Ustaša, musliman, ili neki dvugi izdajnik?
- Ja sam Nebojša Stefanović...Slina.
- Ima li neko iznad tebe Slino?
- Ima, moj Vučić, jebaće ti mater radikalsku.
Na taj komentar vojvoda Šešelj popizdi, izvuče kalaš iz sakoa pa reče: - Sej helou tu maj vašn(rašn) fvend! - i izrešeta generala Nešu.
Ministar Gašić se usrao još kad je vojvoda izvukao kalaš, zajedno sa ostalom vojskom, te je nakon Nešinog oklizavanja nad bananom, ljubazno zamolio Šešelja da mu se pridruži.
- Vojvodo nad vojvodama, dopuštate li da ja i ova vojska lepimo vaše plakate...Pls?
- Av ju toking tu mi?
Kad neki crveni zrak pogodi ministra Gašića u glavu. Ostavivši ga bez pola glave i na mestu mrtvog.
I Šešelj i vojnici ponosa pogledašu u pravcu iz kojeg je crveni zrak došao. A to je bilo sa najviše zgrade. Kad nešto sa te zgrade poče da leti ka njima. To nešto je imalo srveni plašt i crvene gaće(znači bio je komunista).
Šešelj stavi naočave i primeti da mu je faca tog stvorenja, tačnije čoveka jako poznata.
- Izgleda da je bvži od metka.
- I snažniji od lokomotive - neki vojnik dodade.
- Ma nek sam pvoklet , mali Aca u plavoj pidžami, cvvenim jovgovanom omotanim oko vvata, u cvvenim gaćama. Koji je ovo kuvac bve?
- Tišina ta...

Aleksandar Vučić otvara oči, znoj ga obliva, pogleda u kalendar...godina 2003.
- Ako me pitate da li je ovo san, neću vam dati odgovor. Ako me pitate da li je ovo košmar, neću vam da ti odgovor.
- Alo bre Aco, ko ti je kurac? - upita ga Toma - donesi još jednu gajbu, za mene i mog kuma.
- Evo, evo, nego što sam sanjao čudan san...
- Mali, mvš po to pivo, movam da ispevem ovu Tomovaču...nije baš neka kume. - nezadovljno pogleda Tomu.
- Ma keve mi, ne znam koji joj je kurac, izgleda da Dragica prska voće...u jebote moram ja na faks, polažem ispit danas.
- E jebem ti ko sve danas studiva, Aco kad će to pivo
- Odmah dođe vojvodo.