Izginusmo kao Vlasi na ringišpil

Evo napokon prave verzije nemilog događaja negde u Negotinskoj Krajini.

Vašar k'o vašar, balerina, kolca na sudaranje i, naravski, the ringišpil. Običan, malo izanđao, ali služi svrsi. Ganci što ga montiraju malo popili, malo ih bole tuki da tu sad ugađaju mesto i 'ladovinu, i metnu ga oni tu. Pored seoske škole.

I počinju da pristižu prve mušterije, nakinđurene, rumene i debele. Poseda prva tura ( kasnije se ispostavilo i poslednja tog dana), svi veseli, podvriskuju, podjebavaju se na vlaškom, i čekaju da majstor uključi vrtešku. Upali Ciga ono čudo, centrifugalna sila krene da se za'ukćava, leleee, Vlasi poludeše od sreće, pa sad kreće zezanje, bre! Piči Izvorinka Milošević, smrde one kobasice, a centrifugalna sila dostiže zavidnu snagu.
Kako krug ringišpila počinje da poprima na obimu, tako ovaj manje pijani Ciganin počinje da uviđa draškajuću blizinu školskog zida u odnosu na centralnu tačku svog ringišpila. I gle, Vlačići počeše da se blago češaju. O zid. To u prvom krugu. U drugom ramena počeše da bole. Smeh poče da jenjava.
I tako, dok manje pijani Rom uspe da izgovori : "A be Džafter, ava kari, kurafte pozicija!", pripadnici rumunsko- moldavskog porekla počeše da se lepe na zid OŠ-a k'o komarci na kreku. Ostalo je istorija, koja će delimično biti preneta u primeru, pod uslovom da u podsvesti zamislite originalan saundtrek koji je pratio ovaj nemili događaj, pesmu "Mandruljica, mandrulja" by Izvorinka Milošević.