Izštrikani džemperi

Сваки пут када нам баба изштрика џемпер, никад нам не би био таман, увек би морали да сачекамо пар година да нам величина буде одговарајућа. Проблем је што су те терали да га носиш и кад ти је био велики па до времена када порастеш и кад ти буде таман већ си га износио тако да можеш слободно да га бациш.
Увек је био са неким шарама, додацима. Имао сам осећај као да се свака баба бори на тржишту за свој дизајн. Чак је и свака правила посебне шаре, па кад одеш у село на викенд изгледао си поред остале родбине као скуп Шкота у килтовима, свако у свом шареном џемперу, престављајући своје племе.
Често се дешавало да га никад ни не носиш, али чим баба дође, одмах га облачиш и правиш се да ти се свиђа. Много си морао да се трудиш да те не провале да га ниси носио јер се све време врпољиш колико те боцка џемпер јер га никад ниси носио.