Obicaj koji su Srbi poprimili od Turaka. U savremenom bon-tonu apsolutno neprihvatljivo i nekulturno ponasanje iz higijenskih i estetskih razloga (lakse je pokupiti prasinu ili zemlju koju ste, eventualno, uneli nego unistiti gljivice sa nogu ili trpeti neciji smrad). Zapiranje posle velike nuzde je obicaj istog porekla, ali Srbi su prihvatili samo ono sto se lakse vidi.
- Evo naaas kod vaaas! Jel` da se izuvamo?
- Kako hocete. Mile, stavi posle jednu flasu vode pored WC solje za goste. Ako budu hteli da budu fini.
Definisi ti (tvoja ideja)"cista noga u cistu carapu, pa u cistu cipelu/patiku". Ne bi bilo fer da ti kradem sjajnu ideju. Mogu da ti dam predlog za naziv definicije. Npr. "srpska fantastika", "idealno", "nerealno", "mirracle in Serbia Brale", "never-ever-ovatno" ili "ever-never(ovatno)...
Да прекопирам свој коментар на дефку ''смрад ногу'' овде:
Можда је турски обичај и можда није европски, али нам ни улице нису европске и свако пљује и сере по њима, а нико не чисти, што је погубно по хигијену мог стана кад ми неко уђе обувен. Још живим у гарсоњери, значи ту ми је и спаваћа соба где и дневна соба. Не волим кад ми људи улазе обувени. Да имам већи стан и посебну собу за годте, не би ми сметало да улазе обувени, али овако - јебига.
А на ову дефку:
Ма, људи, о којим гљивицама ви причате? :) Колико дуго треба да се не тушираш и не мењаш чарапе да би ти се створиле гљивице? Смрад ногу се решава једноставном формулом - чиста нога у чусту чарапу, па у чисту ципелу/патику. Какве црне гљивице?! :)