
Сегмент фудбала који великом брзином прераста у уметничку форму.
*Интервју Жуниња Пернабукана за магазин L'Équipe*
L'Équipe: Жунињо, драго нам је да сте одвојили део свог слободног времена за нас.
Жунињо: Драго ми је да сте ме позвали.
L'Équipe: Жунињо, кренимо од вашег стила извођења слободних удараца. Наиме, многи стручњаци тврде да сте амплитудама које лопта задобије приликом ваших шутева, последњих сезона у Лиону, хтели да скренете пажњу на све већи јаз између богатих и сиромашних у Бразилским фавелама. Да ли ви заиста својим слободним ударцима, да се тако духовито изразим, алудирате на класну борбу?
Жунињо: За почетак, не бих ништа да откривам, цитираћу Стенлија Кјубрика: "Моћ запажања је уметност која одумире." Сви већ добро знамо Ван Бастенову анализу Комунистичког Манифеста оним чувеним волејом против Совјетског Савеза, али ретко ко је задирао у његове ране радове, ту би се и Фројд нарадио.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Hahahahahaha, primer je za upišavanje! Bravo! Svaka čast! Salutiram!:) +++
IZUVA IZ CIPELA.
Zato je Siniša vazda bio jednostavan čovek. Kad su ga pitali kako je tako dobro naučio da izvodi slobodnjake, on je odgovorio "Kad sam bio mali, video sam da ne znam da driblam, pa sam zato počeo mnogo da šutiram." :) Za defku naravno plus.
Ko što reče Tasa, IZUVA! +
Hvala vam svima, inače defku smislih sinoć dok sam igrao fudbal. Bila je nekako u duhu trenutka. :)
Nisam bio na predavanju, pa nisam osmislio onu defku. :)
A to može samo sa predavanja, ili dok pališ cigaretu? Inspiracijo, čudna li si zverka... :)
Postaviš etičke kriterijume u životu, napraviš stavke šta-treba činiti, pa ih onda obrneš i kreneš od poslednjeg. Jer ti je dosadno. :)
Usput se nadajući večnom životu jer, majku mu, spisak je dugačak, a treba i na piće sa Pantelom otići! :)
PANTEEELAAA BIO SI PRETPOSLEDNJI! SAD SI DRUGI!
Odličan, odro, pogodio suštinu. +
Zahvaljujem.
Оно, плушчина и тако то... На шта ли је Роберто Карлос указивао својим слободњацима?
E vidiš o tome nisam razmišljao, ali onom bombom protiv Francuza je verovatno predskazao nešto monumentalno...
Мислим да сам на трагу спознаје идеје коју је Роберто покушавао да пренесе на нас.
Наиме, уопште узев, његов чувени шут би могао бити својеврстан приказ човековог поимања себе кроз векове. На почетку, то беше права линија која је водила до гола, илити саме спознаје. Међутим, лопта, илити идеја, на свом путу наиђе на живи зид, који симболише мрачни средњи век и доминацију хришћанских догми и стављање филозофије у службу теологије, што је свакако утицало на застрањивање, или скретање са правог пута. Е, онда дођосмо лагано до Алигијерија, Ђордана, Коперника који лопти дадоше неопходни подстицај за враћање на прави пут ка циљу, на који ће се она временом и вратити, посредством Спинозе, Декарта, Лока, Хобса, Хјума, Бејкона, а да не набрајам оне који су наступили после. И тако лопта и данас путује, а када ће до гола стићи, не знамо.
Оно што је јасно је то да Роберто Карлос има изразито оптимистичан поглед у схватању човекове природе бивствовања у овоземаљским оквирима. Јер да нема, лопта не би стигла до циља, до гола. Лопта не би спознала своју суштину, а то је да затресе мрежу са унутрашње стране. А шта је човек, до једне лопте која лети тражећи своју мрежу?
Чудни су путеви Робертови...
Ovo ću da stavim na profil.
Evo još jedno pitanje - šta ako je lopta ustvari Zenonova strela?
Добро питање на које је тешко дати одговор. Можда би дадаистички приступ послужио.
Рецимо да се лопта онда зове Владимир (а може и Естрагон) и да лет лопте у ствари симболизује чекање. Чекање гола. Чекање Годоа. Спознаје. Истине.
Ако сада, имајући у виду замишљен концепт, у причу укључимо Зенона (може и Парменида), долазимо до тога да Годо не може да стигне до Владимира. Гол не може да стигне до лопте. Истина до човека. Јер кретања нема.
У том случају, читава моја претходна теорија пада у воду, а јавља се могућност откровења Роберта Карлоса као следбеника Јонескоа и Бекета. Што би донекле објаснило зашто је отишао трбухом за крухом у далеку Махачкалу.
Моје питање је, шта ако је Зенон, ког си поменуо, из Китије, а једина стрела којом се служи је његов полни орган?
Dobra. +
Au, vrhunska!