Rečenica koja je roditeljima glavni motiv u skoro svim svađama iliti propovedima. Naime, ovi stariji sveznalci, puni iskustva, zaslužni su za naše rođenje (otuda i ona česta podsećanja na taj nemili čin Ja sam te rodila!), a onda su i prolazili gde mi sada prolazimo, i znaju svaku putanju, svaki znak, svako skretanje! I iz tih razloga, oni, dakle, imaju pravo svog sveta, da prosipaju svoje mudrosti pred nama, i govore šta kako gde zašto i šta nikako!
Ovu rečenicu upotrebljavaju i profesori, kada primete da su vam misli odlutale i da već dugo ne pratite njihova izlaganja. Vraćaju vas treskom sveske o sto ili dnevnika, udarcima ključeva ili krede o tablu ili dranjem, nakon čega sledi, opet beseda o pravilima ponašanja u školi, a onda opet ova čuvena rečenica! (Znate li vi išta drugo da kažete?!)
- Anđelkoviću, šta bleneš kroz prozor? Je l ti slušaš o ćelijama kako su one osnovne jedinice građa i funkcije svih živih bića? Ja ovo dva puta ne planiram da ponavljam! I da znaš, sve ovo ja znam! Ne pričam to za sebe nego za tebe, počni da slušaš! Sledećeg časa pitam!
Hahahaha, to je istina.. +