Jadnik

Osoba koja se ceo život gurala po jebenim političkim partijama kako bi imala za leba. Ni u jednom trenutku mu nije palo na pamet da nešto radi, lakše mu je bilo da liže dupe, lepi plakate, jede sendvič sa podrigušom dok sa penzionerima ide na raznorazne mitinge na kojima pijani političari pričaju kako nikad nisu krali, niti imaju nameru da kradu. To je čovek koji misli da je uspeo u životu ako mu je stranka našla državni posao na kojem će gledati matore, klimakterične žene koje više usta bole od ispijanja kafe, na kojem je pijačarski humor svakodnevnica, na kojem će se intelektualno degradirati...

To je čovek koji je ubeđen da je njegova stranka najbolja a ne zna zbog čega, brani je životom, to jest svoj posao, a najžalije od svega je što taj čovek misli da je ovo prethodno navedeno normalno i da to treba da bude način funkcionisanja društva.

Nije ni čudo što gomila mladih napušta zemlju, gomila mladih, pametnih, ambicioznih, koji žele pošteno da rade i da budu adekvatno plaćeni za to, ali sve dok je gorepomenutih jadnika, ova država će tonuti sve dublje u provaliju.

Na kraju, verovatno će te svi da kažete da sam ja jadnik i budala, a ne on, ali to je ovde normalno...

Jadnik: Neće valjda ovi moji da izgube na izborima?
Ja: Što? Meni se jebe ko će da pobede, sve su to ista govna, ne zna se ko više krade.
Jadnik: Ma, znam nego dal je moguće da će ovi drugi da pobede, oni su loši po državu, biće haos....
Ja: Ni sa ovima nam nije bilo bolje...
Jadnik: Ma, šalim se, frka mi za posao...