Jadno dete

Svako ono dete koje ima mnogobrojnu familiju koja pri tom sadrži poneku babu ili baba-tetku. To jadno dete i u proleće nosi džemper, eventualno kapu. To jadno dete ne sme prici 2 metra blizu tv-a da ne bi oćoravilo. To jadno dete je uglavnom u zatvorenom i zagušljivom prostoru da ga ne bi ubila promaja. Na tom jadnom detetu se isprobavaju raznorazni recepti protiv štucanja, od prepadanja na smrt do griženja limuna, od čega dete ne samo da i dalje štuca već i plače. Ne daj Bože da je bolesno, automatski slede recepti Mice travarke koji sadrže nezamislive kombinacije ukusa, biljaka, začina, tečnosti, neindetifikovanih tvari koje je tesko pogledati a ne konzumirati. To jadno dete nikada ne zna šta sme a šta ne, šta je dobro a šta loše jer ga svaki član familije vaspitava na svoj način. To jadno dete ne sme da pomazi kucu jer će dobiti buve, gliste ili besnilo. Ne sme se igrati u pesku jer ko zna ko je tu piškio. To jadno dete prati skupštinu, španske serije, farmu... u zavisnosti ko ga čuva. I na kraju to jadno dete postaje hipohondar, nesnalažljivo, zbunjeno, nesigurno i ostaje ono što je uvek bilo-jadno dete.