Jagodinsko pivo

Bio je vreo julski dan. U jednom malom selu, u Pomoravlju, vredan seljak Rade sedeo je ispred seoske prodavnice. Rade je imao samo 20 godina. Ceo svoj život proživeo je kao seljak. Jeste on završio neki zanat tipa autoelektričar, automehaničar ali posla nije bilo posebno u malim mestima. Zato je Rade od jutra do sutra težačio na njivi. Baš danas je ceo dan proveo utovarujući seno koje je sada bilo spakovano u prikolici stare "Rakovice 60" parkirane tu, ispred prodavnice. Rade je pio Jagodinsko pivo. Pio ga je zato što je bilo jeftino, zato što je bilo iz njegovog kraja, a možda i zato što ga je čiča na flaši podsećao na pokojnog dedu. Jebem li ga... Prijalo mu je posle napornog dana. Rade iz prvog cuga popi pola flaše... i podrignu. Nije ga bilo briga. Iovako u selu je bilo malo ljudi a sve manje će ih i biti. Pogleda u plakat zalepljen za izlog prodavnice. Prikazivao je neku mladu polugolu pevačicu koja nastupa u lokalnoj diskoteci u obližnjoj varoši. Rade uzdahnu, pitajući se da li će on moći nekad da ima tako zgodnu, našminkanu i lepu devojku. Do sada je samo dva puta ušao u ženu... Jedna je bila pijana konobarica kafane iz susednog sela, dvostruko starija od njega, a druga njegova velika ljubav iz sela koja ga je prejebala i udala se za Zorana samo zato što radi u Austriji i vozi "Mercedes" iz 2004. godine, naravno polovan. Sada mu je najbolja šansa za ženidbu debela Zorica sa razrokim očima, na dva sela od njega, za koju njegov iznemogli bolesni otac kaže da je dobra prilika. Rade se strese pri pomisli na debelu Zoricu. Pogleda u flašu i vide da piva više nema, samo mu se čiča, gladeći brk, smešio sa etikete... Rade porazmisli još malo o svom životu, uzdahnu i reši da popije još jedno Jagodinsko....