Činjenica, u koju ubeđuješ samog sebe, kada upoznaš neku ribu, posmatraš je neko vreme (misleći, da ona za to ne zna i osećajući se k'o voajer), i ono, kada je napokon izvedeš u neki kafić i nadaš se, kako ćeš je kresnuti i prevariti svoju devojku (imaš perfektan plan i ništa ne može, da te spreči), ona otvori usta i počinje da smara sa raznoraznim glupostima, koje tebe nimalo ne interesuju, pa zato uklopiš autopilot, klimaš glavom i smeješ se, a ni sam ne znaš zašto i govoriš si : " Uf jebemti u šta sam se ja to uvalio, daj bre ćuti molim te... Jbg, nisam ja toliko pijan, koliko je ona dosadna. "
Savest
ne znam....nikad nisam razumio to varanje...možda sam staromodan, ili ne znam ni ja šta već, ali ne razumijem to.....a mislim da sam dovoljno odrastao da to shvatam....
Izvinjavam se, ako je ovo plagijat, ali nisam proverio. Napisano na osnovu vlastitog iskustva, jbg, morao sam ...