Je l' čuješ da nešto puca?

Pitanje koje često upućujemo dotičnoj osobi sa kojom smo isključivo silom prilika morali da se zateknemo na istom mestu, a bez mogućnosti da istog eskiviramo. Najčešće, vraćajući se sa posla istim busom u isto vreme (bolje da sam čekao pola sata drugi bus), ili u nekoj čekaonici.

Opština, jutro oko 10:00. Nosim papire u opštinu na overu, i ko za qrc, počela im pauza. Sedam na klupicu pored babe sa cegerom i molim Boga da ne počne da me smara sa nekim pitanjima. Al ne lezi vraže, baba je zlatna, nego se na vratima opštine pojavljuje ON. Lokalni dangub, smarač za olimpijadu, i naravno uočava prvo mene.
ON:DE SI BRATE JEE.
JA(prokuvao u najavi):E zdravo.
ON:ŠTA IMA ČOVEČE.
JA(pizdim):Evo čekam, nego nemoj da vičaš.
ON:E DA izvini, nego, jel si čuo da su podigli članarinu u lovačkom društvu?
JA:(teleći pogled) Nisam.
ON:Ok, a jel si čuo da..
JA:A jesli li ti čuo da nešto puca brate??
ON:????
JA: Ma puca mi qrc i za tebe i lovačko društvo i zečeve i prepelice i fazane, pusti me u pizdu materinu.