Tip prosjaka koji se bitno razlikuju od svojih sedećih kolega. Oni vredno skupljaju nalaze od lekara, slike Bogorodica, i smišljaju neverovatne priče koje teraju suze na oči. Obično ti pridju dok cirkaš piće u bašti i udarna sezona im je proleće/leto. Takodje se razlikuju po tome ( a to je najbitnija razlika) što kada ti pridju ne kažu "daj neki dinar" na zapovedničko-prosjački način, već pitaju, ej ali, pitaju "da li imaš neki dinar" ? Ukoliko odmah ne reaguješ, slušaćeš pola sata tužne životne priče i ogadiće ti se svaki gutljaj pića. Takodje gledaćeš nalaze od lekara, i to u fasciklama na koje je prikačena slika nekog sveca.
Prilaz br. 1:
- Dobar dan, ja sam Vaš gradjanin, da li biste bili ljubazni da priložite neki dinar, imao sam operaciju srca, i treba mi novac za lekove iz inostranstva (od tog dela čuješ samo bla bla bla)...
(Daješ deset dinara samo da ode... )
- Khm, ovaj, a da nemate još koji dinar, mislim ti lekovi su stvarno skupi... (Pokazuje levu stranu grudnog koša sa izlepljenim flasterima, inače u predelu ispod pazuha)
- More m'rš u pizdu materinu, vrati pare!
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
Prilaz br. 2:
- Jel' imaš neki dinar, samohrana majka, dvoje dece otac alkoholičar (izgovara u jednom dahu, pokazujući neke slike)
- Ajde nemam.
- Dooobro, ne bi da smeeeetam (tužna, sažali se faca).
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Prilaz br. 3:
- Prilazi ti baba od še'set i kusur godina, hoda sa štakom, jebem li ga šta je već, i s' teškom mukom progovara: Jel imaš kh, khhhhhhhh neki kh kh khhhh, dinar, khhhhhhhhhh bolesna sam bla bla jedva idem bla bla...
- A što ti meni ne daš neki jebeni dinar!?!?!?
(odlazi pridržavajući se za stolicu, kako bi osetio taj miomiris ustajalog prdeža, posle čega ideš da uplatiš prijavu za fakultet).
