Jedna od najčešćih psovki u srpskom jeziku.
U direktnom je konfliktu sa Trećom Božijom zapovesti, koja glasi: “Ne uzimaj uzalud imena Gospoda svoga”.
Ili - da li je?
Kako to Bog jebe? Pošto Bog nema pol, t.j. može da bude i, recimo – Boginja - da li je ovaj izraz samo prosta kletva, ili može da znači i “želim ti da iskusiš seksulni kongres najvišeg mogućeg kvaliteta, koji će te uzvisiti koliko telesno, toliko i duhovno”? Na taj način, onome kome upućuješ ovaj izraz želiš čisto dobro i primicanje k Bogu, a to nije spominjanje Božijeg imena uzalud.
Naravno, mnogo češće je shvaćeno na jedan drugi, mnogo banalniji način.
Od silne upotrebe, više se ne zna da li je psovka ili uzrečica.

Jedna od najružnijih psovki u bogatoj riznici srpskih psovki.
Zaista nisam neki preterani vernik, ali ovo baš 'nako... para uši...
Ništa gore ne postoji od retardiranih likova koji se nečemu iščuđavaju, pa se, uz izgovorenu dotičnu psovku, još dodatno i PREKRSTE...