Kaže se za nekoga ili nešto što je mnogo dobro.
Taj "dotični" mora da ima određene specifikacije koje potkrpljuju ovu činjenicu a postoji i drugi deo koji smatra da neki njegov postupak odgovara gore pomenutoj frazi. Lično govoreći, sam nastanak jedne ovakve proste rečenice koja ima jače dejstvo od bilo koje druge njene proširene verzije, ostaje nepoznat jednom delu populacije koja se trudi da je shvati. Ili bar meni.
Govorim o odgovoru na pitanje: Zašto se kaže "jebe mesečinu"? Možda nikad nećemo saznati zašto se ne jebe "crno noćno nebo bez ijedne zvezde". I ovde je poenta kao i kod mnogih drugih fraza; da većina ljudi zna njenu/njegovu namenu a ne genezu problema. Valjda je to i najbitnije.
Mare: Dobar dan, tetka Smiljka, ljubim ruke.
Smiljka: Sedi, Mare, evo slatko od dunja.
Mare: :mljac, mljac: Leptipoljubim, jebe mesečinu!
Smiljka: Ju!
Mare: Pardon....
Satelitska antena: Šta radiš, decxko?
Solarni kolektor: JEBEM MESEČINU, MATORI?...
-Nikad, ali nikad, neću razumeti ove tvoje primere. Mislim, nisu loši, al' su nekako jebeni za kapiranje.
-Šta sereš?! Idi na Gugijev profil, pa da vidiš šta je jebanje mesečine! Posle njegovog izliva ludila ti treba anestezija!
