Jednom pijenje, zauvek kajanje

Kad se napiješ u prisustvu ribe. Ne, nije frka to što si pijan, za to bi trebalo savršeno da ti zviždi jaje, osim u slučaju ako ti slaviša nije u vidu ovećeg klitorisa i ako ti odsustvo muda ne dozvoljava da jednim treskom krigle o sto daš znak polovini da zvocanje ostavi za kući. Čisto da te ne obruka pred ortacima, ovako ti ne gine. Kajaćeš se zbog onoga što će čovekov najbolji neprijatelj, alkohol, izvući iz dubina tvoje guzice i staviti ti u usta. Ispašćeš pička, govorićeš joj iskreno, iznećeš joj svoja osećanja, a znamo kako je ona sisa, Frančesko Petrarka, prošao posle toga. Proveo je život gledajući je sa prozora, drkao slavišu na neostvarive želje i pisao Kanconijer u pauzi dok mu se ne digne za sledeću rundu. Da burazeru, ispljuvaćeš takva govna, da ćeš sledećeg jutra da psuješ ćaletu i seme i pleme, ne bi li se najzad čovek rešio da te ljudski zakolje, kako je odavno trebalo, ne bi li te time spasao blamaže koja sledi. Dobićeš klupu. Ribu će da ti jebe neko drugi, a ti ćeš večno da budeš tu da je tešiš od njegovih bezobrazluka. Taj jedan jedini trenutak iskrenosti, da ne kažem slabosti, dovešće do toga da ćeš sledeći put jebati kada se gospođa bude rešila da ti rodi ćerku. Ne sina, prevelika si pička za sina. Ćerku.