Jesen u mom šoru

Увод:
Будим се а напољу је све некако мрачно тугаљиво и успорено нема ведрог неба ко кадгод, трактори с леваторима и комбајнима пролазе и буде ме из сна. Расут кукуруз по сокаку жутилом допуњује иначе разнобојно буђење дана. Нит сам весео ал у школу поћи морам да сретнем људе са којима радо делим импресије о разнобојним темама.
Разрада:
Кораци су гласни шушкави дуги и увек исти. Лишће пада и цео дан само пада док их неко на гомилу не наређа и спали ко какве сужње који су нешто богу скривили. Блато и киша и глисте и пужеви удружено допуњују слику о јесени годишњем добу када је све некако растегљено земљано и хладно на додир ал са мирисом карактеристичне свежине нов почетак или нови крај. Другови који самном иду пут школе причају како је лети било лепо ал то сунце неће умолити да нам се врати и махне последњи пут док бљузгамо по барицама ко какви глистопрогонитељи. Граја у школи прескакање упаљене гомиле лишћа и кукуруз у џепу да се нађе на часу чине дан, док нам ветар намешта косицу ко баба пред какав свечани ручак кад сви морамо да будемо лепи. Киша добује на симсу а ја кући полазим са комшиницом док јој причам како сам у чардаку намештао кукурузе, ко у филму ал сам се извукао кроз кров.
Закључак:
Када јесен наступи и облаци завладају плавим настане сиво на зеленој земљи прекривач од жутог и црвеног лишћа промене расположење, иако нисам љубитељ јесени она нам је потребна да одморимо очи у разноликости коју нам пружа.