Jesi nam ti režiser?

Opaska koju procediš kroz zube nakon što ti prekipi jer već neko vreme slušaš pametovanje i beskorisno nagvaždanje lika koji sedi pored, a da mi pritom nije ni prošlo kroz glavu da svoje verbalno istaknuto umeće iskoristi u praksi i da, daleko bilo, pripomogne.

-Tu treba još malo soli.
-Ne treba, stavio sam one silne začine, biće previše.
-Ja kad ti kažem! Ja bi' to još malo posolio!
-E, ko kuva, ja il' ti?!
-Dobro, šta se cimaš... E, sipaj još paradajza, mnogo je to gusto!
-Taman sam pošao. Samo ti gledaj svoja posla.
-I ta vatra samo što ti se ne ugasi. Pripazi malo!
-To će Đole. Ne mogu ja na sve strane.
-ĐOLE! DOĐI 'VAMO DA PODLOŽIŠ VATRU!
-Evo me, ne dernjaj se.
-Al nemaš tu više onih sitnih grančica, moraš doneti. Tamo su iza!
-Video sam. Ne smaraj!
-E, a ti uzmi, uspi malo vina u to, da ti se meso ne raspada. Napravićeš kašu tako ako ti se prekuva.
-E, a da se nosiš ti malo u tri vražje matere, jel može?!
-Ju! Šta je, šta se ljutiš?
-Šta bre šta se ljutim! Samo sediš tu i diriguješ, malo mi te dosta, znaš! Šta si nam ti? Režiser? Pa zajebi se pa digni malo zadnji trap i uradi nešto, kad se već u sve razumeš. Neće ti pivo nigde, ne sekiraj se ništa! I nijedne više, inače ćeš sesti preko ovog žara! Jel jasno?!