To je ona devojka, nekome i prva, koja je tu uvek pri ruci kao mogućnost. Nije laka, ali uz malo truda možeš da imaš je svaki put kad poželiš, jer nije neki potencijal pa ni ne troši mnogo. Ako si skroman prihvatićeš je, jer je lakše sa njom nego ručno, tj. nožno, ustvari peške. Nema ništa posebno kod nje, skroz je opuštena i pruža onu pravu suštinu, služi svrsi. Ponekad i ne, ponekad zariba, jebiga i najbolji greše, a kamoli "Jugo". Što si duže sa njom, sve je više uspomena vezanih za nju, uglavnom lepih, pa ti je sve teže da je se otarasiš, pa je na kraju i zavoliš.Sve u svemu kakva god da je, naša je!
