jun

Najdraži mesec 99% (m)učenika svih osnovnih i srednjih škola u Srbiji. Mesec kada će ''sve biti gotovo'', kada će školi konačno doći kraj, kada će početi pravi život, pravi odmor; vreme koje svi jedva čekaju.
Ali u poslednjim godinama, sa pojavom Fejs-Spejsa i ostalih programa pomoću kojih ceo dan pričamo sa čovekom koji živi preko puta ulice, većina istih tih ljudi koji su jedva čekali jun po ceo dan za vreme istog ostaju u kući i ispred računara. Nekoliko puta odu na Adu, ali brzo odustanu, jer, pobogu, ''baš je gužva''. Oni koje ne vidimo cele školske godine obećavaju društvu da će preko letnjeg raspusta konačno moći da se viđaju stalno, a onda druge nedelje juna zapale kod neke babe/strine/tetke koja živi na drugom kraju zemlje, i tamo ostanu do poslednje nedelje avgusta.

A: E smučila mi se više ova škola, jedva čekam jun
B: I ja, moćićemo stalno da se viđamo...