Opis nečega što izgleda kao da je bilo u emisiji kod Lee Kiš, pa potom kod Sanje Marinković i na kraju izudarano lopatom po glavi, otprilike. Uglavnom ovaj opis koriste veterani iz devedesetih.
- Tata, tata pao sam bicikla na beton, AAAAAAAAAAA!
- Ccc...sine, ti k'o da si bio na Glinskim poljanama.- Alo, je l' ti to gledaš komšinicu kako se presvlači?!
- Nije, dušice, pa vi'š kakva je, k'o da je na Glinskim poljanama bila, da prostiš, ovaj dvogled čisto da malo gledam ptičice lepe...- Ooo Darinka, 'odi 'vamo da se malo po'vatamo...Dođi čiči, koko moja lepa!
- More Stanimire, ćut' tu, vi'š kak'i si, k'o da si na Glinskim poljanama bio...I ti bi sa ovakvim parčetom mesa, e pa ne dam, ne može!
- Pu, pička ti materina, pa i jesam bio na Glinskim poljanama...Dolaz' 'vamo, jesam ja džabe rato'vo?!
Izraz sam čuo, tad sam se tek rodio, pa pojma nemam. Al ako ćale kaže da oko grada ima prostora, onda ima prostora, zna čovek, rato'vo tamo.
Ccc ko još ratuje po poljanama pored onakvih šumetina?