K'o domaći burek
Jeste da je kvalitetniji, zdraviji, da tvoja baba u njega stavi kilo mesa po tepsiji, da sama mijesi kore i maže ih čistom, domaćom masti, al' džaba, i dalje ne može da se mjeri sa masnim burekom u Šiptarovoj buregdžinici diskutabilnog sanitetskog kvaliteta u 5 ujutru, posle litra vinjaka i 2 pakle cigara. Jebiga, neke stvari imaju svoj poseban šmek, kakve god da one bile.
- Što se ne ženiš, sine moj, evo već ti je 35. godina, još malo pa 36 puniš, oće majka unuke da ima.
- Daj, stara, pusti me majke ti, zar opet ta priča?
- A sine, eno svi ti se drugovi poženiše, samo ti ostade sam. Eno, šta fali maloj Milici Jovanovoj, lijepa, dobra, poštena, zna oko kuće, a svi u selu znaju da baca oko na tebe još otkako je bila klinka. Šta će ti ona tvoja rospija, dušu ti uze, propadaš, eto te mršav k'o da si iz logora došao.
- Znam sve majko, Milica je dobra, čak i bolja nego što zaslužujem, al' džaba, ona mi dođe k'o domaći burek, nije to to, ova mi pamet pomutila, kakva je, da je, ja bez nje ne mogu.
