Poređenje koje označava neodmerenu, besciljnu ili uzaludnu radnju. A ko je Nasta? Priča kaže da je reč o Karađorđevom savremeniku Anastasu, od milja zvanom Nasta. Cincarin sa Dorćola, iz bogate i ugledne trgovačke porodice koja je pomagala ustanike. Nasta je bio među retkim Beograđanima koji su bili kadri “stići i uteći i na strašnom mestu postojati” nakon propasti Prvog srpskog ustanka. U opštoj bežaniji koja je nastupila među beogradskim življem, kada je već bilo izvesno da će Turci ući u Beograd 1813.godine, ukućani su zaboravili da Nastu povedu sa sobom. Kada su Turci ušli u Beograd, na ulicama, u kućama, u dvorištima nije bilo žive duše. Nasta koji je zaista bio “sumasišavši”, ostavljen na milost i nemilost Turcima, išao je pustim ulicama, smejao se, pevao, igrao, dozivao nepostojeće ljude.... Kada su ga Turci ugledali takvog i shvatili da je Nasta lud, poštedeli su ga, smatrajući da ga je Alah time dovoljno kaznio.
Ih Crying knife, pa znam i ja da se u UE kaže luda Nasta :), baš sam zato i kopkala da vidim ko je Nasta. Logčno objašnjenje je da se najpre govorilo ludi Nasta ili luda Nasta ( luda kao imenica sa kratkosilaznim akcentom na "u", koje se kasnije transformisalo u dugosilazno "u" , pa je luda postalo pridev a Nasta žensko:)).
Au! Vidis ti to... Mi smo bas provodili ispitivanje ko je to bio...Uvek kad me uporede sa gospodin Nastom, ja sam ih pitala ko je to bio. Tada su oni slegali ramenima i govorili:"Ne znam, to se tako kaze za nekoga ko pokusava da napravi trozicanu harfu sa zemljinom kuglom kao rezonantnom kutijom..." A kad sam ih pitala sta je to harfa, posto sam im sama rekla da pravim harfu, opet su slgali ramenima i da ti pravo kazem popisano su izgledali.
A u Uzicu i okolini se kaze luda nasta! Kao to je bilo neko zensko...ludo...ali niko ne zna ko. Mada ov tvoje ima daleko vise smisla.