K'o mlad veprić u detelini

Opružio se koliko dugačak, uživa, i ne razmišlja ni o čemu u životu. Sve mu ravno do Kosova, ma kakvog Kosova, do Krfa. Da padaju bombe ne bi ustao ni prozore da pozatvara. Eventualno ako se nekim slučajem promuva do prodavnice, ako nema koga da pošalje da mu kupi pivkan, jedva bi se i za to nakanio. Boli ga uvo za krizu na Bliskom istoku, što je porasla inflacija, pa i šta su večiti radili za vikend. Pustio konja na ispašu, nezainteresovan ni za šta, praktično, landaraju mu muda za sve.

Milena: 'ajde Radovane, zvao te komšija Pera, mora d' izvlačite drva iz šumu! A i moraš naći kalem, znaš da si slomio kundak onomad kad ganj'o bele miševe po podrumu! A o'kle se tebi prikazaše miši u podrumu mene nije jasno!
Radovan: Ama ženo, što sam nač'o onu rakiještinu, kičma mi se osušila! Reci d' odložimo mi to za sutra, valja se, sutre ponedeljnik. Kaži da mi nije dobro, studen me neka udarila sve od nogu!
Milena: A znam ja šta je tebi kukavče moj! Sinoć ste kad ste čačkali oko traktora zapatili i konja da poterate, sad je mene jasno!
Radovan: Ma kakvog konja, šta je bre s tebi? Sve me nešto žiga u nedra, živ nisam. Ili bolje reci prekosutra, da odmorim jošte malo. Pusti me bre ženo malo da danem dušom.
Milena: Od čega da daneš dušom, tri dana iz kuće izlazio nisi. Sve do večeri kad se uputiš kod gazda Milanove kafane. Ustaj, i rani svinje, nemoj mene sve da čekaš. Znaš da treba da posečimo po nedelji!