K’o na mrtvo magare

1.
Vlada zida kuću. Sloba, njegov burazer, pomaže. Vlada ga k’o dušmanin toliko forsira, da je Sloba već posle 2 sata rada polumrtav i na ivici snage mu kaže:
- Daj bre, dosta više! Tovariš na mene k’o na mrtvo magare! Ako ’oćeš da ti i dalje radim, prikoči malo.

2.
Šef: - Šta radiš?
Rob: - Evo, završavam ponudu i tendersku dokumentaciju, pa da onda popunim ove formulare za odjavu one dvojice. One crteže za nameštaj ću završiti kad se vratim iz socijalnog. Čekam i predračun za stakla iz Pančeva. Ulazni računi su zavedeni, treba da popunimi i prijavu za PDV, pa ću to da uplatim i odnesem prijavu u poresko, al’ to ću kad budem išao u socijalno, da ne idem dva puta. Treba da dođe Vasa da okončamo obračun za onaj objekat na Bežanijskoj kosi i da stignu okovi za prozore. To je ono što je trenutno bitnije!
Šef: - Dobro, nego kad se budeš vraćao iz socijalnog, svrati do onog matorog što prodaje mamce u marini, ima on spremljen paketić za mene. To mi OBAVEZNO donesi, treba mi za ujutru.
Rob: - Pa, ne znam da li ću stići i tamo da odem, to je na drugoj strani. Jel’ može to neko drugi?
Šef: - Nema ko. Snajka je u solarijumu, ond ide na manikir i pedikir, a ja gledam tenis.
Rob: - Pa jebem mu mater, tovariš na mene k’o na mrtvo magare, a jebavaš me još sa nekim mamcima. Ako ti trebaju za ujutru, idi sam pa ih uzmi! Sutra ćeš da kenjaš ako nešto od posla ne stignem da završim, a ti ’ladiš jaja i gledaš tenis.
Naravno, poslednja replika je izrečena u sebi!