Subjektivno-dramatizovani osećaj hoda osobe sa rendom povredom donjih ekstremiteta, usled koje svaki jebeni načinjeni korak predstavlja tešku muku i svom vlasniku pričinjava neopisivu bol. Jedino što pomenuti može da preduzme jeste da stegne zube, skupi muda i nastavi dalje kao po jajima a kako bi senzaciju fakira sveo na što manji level. Jeb'o me fudbal da me jeb'o!
- Je l' možeš, brate?
- Ma, mogu, pusti me u pičku materinu...
- Ne, al' što igraš kaci retard?
- E, puši kurac, uopšte mi nije do sprdnje, znaš!
- Pa, je l' možeš da hodaš, care?
- Jedva. K'o po noževima da idem, jebote...
- Znaš kako...Bolje dideš po noževima nego pod nož, ako me razumeš...
Na samom početku sam rekao - Txe Prof... kad ono - glavom i bradom...
Povreda sa VOSa? Polako, proći će... :)
I to na najgluplji mogući način. Stao na loptu u trenutku kada je Gvozdenović 'teo da je doturi nekom iz mene. NEMOGUĆE, JEBOTE!
Ne brini ništa Profo, potrudili smo se mi da druga partija traje kratko. Deset minuta :)
+
Posvećeno meni.