K'o Švaba pod Staljingradom

-Живораде, нема те нешто на Калишу, шта је, баба увела санкције а? хњо хњо
-Сиши ми пролетера, Ратомире, знаш!
-Па што ниси долазио?
-Ма бре Божурка гледала ону индијанску серију са оним циганчицама што машу главама. И ова нека мала просула чај, родбина је истерала из куће а ова моја се сва расплакала, притисак јој отиш'о у мајчину, добро је жива остала... Је л' било нешто занимљиво?
-Па онако... Јоја је смувао ону Смиљку '26 са Дорћола, Стевица поломио ногу кад смо играли коло а онај балавац Митар се учланио у ПУПС, набијем га на курац, нема ни две године како је у пензији а он већ 'оће код Крке...
-Дериште...
-Е да, заборавих оно најважније.
-Шта то, ниси попио лекове?
-Ма јок, него најважнију вест да ти кажем: добио сам Ђоку јуче у шаху.
-Чију бре ђоку си добио?!
-Ма бре добио сам Ђоку Златибора у партији шаха.
-Немо' зајебават?!
-Тита ми!
-И?
-Па ништа, укратко, завршио је к'о Шваба под Стаљинградом?
-Баш тако?!
-Е баш тако!
-И шта је сад са Ђоком?
-Ма бре не питај ме ништа, не диже се уопште, мада ни баба ноге не може да дигне тако да није страшно кад...
-Ма бре са Ђоком Златибором!
-А то! Ништа, убио се.
-Озбиљно? Како?
-Лековима.
-Па које је попио?
-Ниједне, зато је и умро.