Kad istorija obrne drugi krug a mi svi još živi

Baba: Ajde sine da mi odeš do krojačice, dogovorile smo se da mi zameni dugmad na kostimu, dobar kostim ali mi pootpadala dugmad...
Borko: Važi, baba, gde ti je krojačica, baš sad idem u igraonicu?
Baba: U Kneginje Zorke, tamo na raskrsnici sa...
Borko: Koja ti je to ulica, baba, gde je to?
Baba: Pa ona, sine, što ide od Bulevara Kralja Aleksandra...
Borko: Koji je to bulevar?
Baba: Pa onaj gde je Skupština, sa konjima, sine, šta je tebi, jesi opet pio ona tvoja pića u konzervama?
Borko: A... Bulevar revolucije... dobro, i gde dalje?
Baba: Pa ideš desno kod Metropola, do Makenzijeve...
Borko: Kakva Makenzijeva?
Baba: Ma to je ona što ide od Slavije na gore, prema Čuburi...
Borko: Aha... Maršala Tolbuhina... a ova tvoja je Ivana Milutinovića, sad shvatam!
Baba: Ne znam ja ko ti je taj Milutinović...
Borko: Ne znam ni ja, baba, ko je ta tvoja kneginja... ja sam naučio ovako, nemoj sad da mi izmišljaš neka nova imena!
Baba: I ja kad sam učila, Borko, to je bila kneginja... pa je tvoj otac sa njegovima to menjao, pa se evo vratilo!
Borko (ljubi babu i uzima kesu sa kostimom): Baba, dožive ti da se svet vrati na tvoje! Ako, baba, ako...
Baba: Pazi, sine, da ti ne poispada dugmad, nemoj da tumbaš tu kesu...