Rečenica koju svaki iole Srbin izgovori makar jednom u životu. Ona rečenica koju izgovoriš kad shvatiš da je život kurva. Jedna nejebljiva kurva! Kurva koju jebu još samo šoferi na Ibarskoj magistrali. Pa i oni izbegavaju, probiraju, kao da se radi o jabukama koje je prozvrcao grad, a jeftine su, pa birkaš one bolje i bolje, tek da ne spiskaš u trenutku sve ono što si zaradio za ovaj mesec.
OTAC: Sine, ajde dođi 'vamo, treba neka drva da se iscepaju!
SIN: Ne mogu tata, pišem roman.
OTAC: Kak'i bre roman? Rek'o sam drva da se cepaju!
SIN: Roman o Vizantiji. Negooo, tata, razmišljao sam nešto. Šta ti misliš, kako da ga nazovem?
OTAC: Koga bre, šta bre?! Ja tebi reko' za drva malo pre?!
SIN: Pa roman, tata! Imaj razumevanja, ovo je vrlo bitan posao, znaš, ovim bih mojim romanom ja mogao u potpunosti da promenim bla bla bla bla bla bla bla bla bla
OTAC: Eeee, Bože, Bože moj! Kad sam se ja, rab tvoj, na tebe kamenjem bacao!?...............................................................................................
EVROPEJAC: Ma, mi Srbi smo govna. Nisu bre Šiptari krivi! Mi smo govna. Sve nerede mi napravimo. Bla, bla, bla, bla, bla, bla, bla, bla, bla bla. Bla, bla, bla, bla zastava. Blablablabla, bla, bla blablablabla Albanija. Bla, blablablabla, tri boda. Bla!
OBIČAN ČOVEK: Kad sam se ja, Bože, na tebe kamenjem bacao, pa da moram ovo da slušam?!
Šta je pisac, ovaj, komentator, hteo da kaže autorki?
Prva stvar - Vizantinci, ne Vizantijci.
Druga stvar - živeli su u razvijenijoj civilizaciji nego što su pojedine trenutne, tako da o zemunicama ni govora nema.
A to jer je tad u Vizantiju, a danas u Holandiju zemlja gnjila, pa se temelji moraju duboko kopat'.
Poslušala :) Mada je meni nekako lepše zvučalo sa "ja", ali direktor se mora slušati
plus za moju omiljenu autorku