Kad se kralj smeje, i ja se smejem

Ultimejt filozofija likova pri dnu hijerarhijske piramide u određenom društvu na javnim mestima. Ili su, jednostavno, neshvaćeni (problem je u njemu), ili pak su u pogrešnom društvu (problem je u njima).
Elem, kralj je glavni baja u društvu (najveći jebač, najviše kinte, ima curu ali jebe još tri sa strane) i on je taj koji diktira tempo i kretanje svojih podanika po gradu, prvi naručuje piće za ekipu i flertuje sa konobaricom (ali samo ako tako on hoće). Prvi provaljuje fore i prvi jebe. Jednostavno, to je takvo društvo u kome lik sa dna piramide (rob, bez svog ''ja'') mora da se zadovolji ''ostacima sa trpeze'' kako bi i dalje opstajao u ekipi u kojoj se neće proslaviti, jer će morati da okrene nekoliko tura skupocenih pića i zadovoljiti se najgorom trebom (otpadom) fensi ženskog društva koje je kralj, u međuvremenu, pridobio svojim šarmom i harizmom, nečim što ovaj može samo da sanja u najlepšim snovima...
Kralj mu je namestio prvu curu za kres, prvi pozajmio kintu za more, prvi stao na njegovu stranu kad se spremali da ga leše od batina...Zato ga ovaj i obožava, jer ne zna za bolje, niti ima ''boljeg'' ortaka od njega. A kralju pak odgovara da ima nekog takvog pored sebe, osobu pored koje će on sam doći do punog izražaja u diskoteci ili na splavu prepunog drugim kraljevima...Čudna je to simbioza.