Noćna mora piromana ili otplaćivanje na rate ili...
Uh čekaj, pa ovo i nije bolelo. Ok je, ok, dobro je ovako. Tu je sve, semafor radi, zeleno, žuto pa ništa, autbous radi, nebo radi. Votka radi. Sve je ipak isto. Vidi lišće, gomilu lišća, gomilu ljudi. Cigani, deca, žena s tiganjom sa prozora. Tiganj hahaha tiganj, hah tiganj. Dobro je, ipak dobro ovako. Da, da, nula uvek vadi stvar, nula na nulu ide ali koga sad zabole za to. Ne, ovo uopšte ne boli izgleda da sam jači nego što sam mislio, osmeh, prošlo je sve, kako sam i mogao da pomislim, kao da je ona... heh budala, pa navrneš čokanj... Ali stani, opipaš, vrelo je, a prazno, crveno, da, prazno, setiš se: kuća, prokleta uvek, kuća, povratak, ona, i onda, kada se bude ohladilo... Uvek su te plašili s tim: sada je dobro ali kad se ohladi... I ostaje jedino: ma ima da gori, šta god, dok ima, al ima da gori Buuurnnn
- Pu je, aj smiri se više, šta vileniš danima ko drogiran?
- Ma ne vilenim ja što volim, nego da ne sednem sam sa sobom...
Pirkaj, pirkaj, ne mora da se ohladi.