Ultimativno roditeljsko pitanje kad izlazite iz kuće stvoreno da ti ubije volju za životom, izlaskom, druženjem, seksom, hranom, pivom.
Naizgled normalna situacija, spremaš se za napolje, ne tražiš im lovu (malo smo porasli, kao, pa se 'určimo), večerao si, flašica vode u rancu da se trezniš na putu do kuće, labelo, lampa, otvarač za pivo, kondomi za daj bože, izlizano-ispresovana karta za prevoz za ne daj bože, duks ili džemper, kišobran na rasklapanje (pa april je, daebeoca!) i sva ostala prateća oprema je tu, ''E, odoh ja!''.
''Dobro, aj...''
U tom trenutku u kuću kroz zid ulazi nosorog sa žaokom stršeljena, ubada kevu u sedalni predeo i ona iskače trostrukim akselom iz fotelje: ''Kad se vraćaš?''
Bre, mama, ja ne znam ni 'de idem!
Hahaha :) Ja sad samo kažem ovo iz primera ili ''ne'am pojma'', i aj zdr, posle se svađam sa vazduhom 15-ak minuta, a u međuvremenu mi dođe bus.
Šta da se radi.
Свиђа ми се, добро је и интересантно. Ја немам паре за кондоме, ако нека комбинација дај боже улети (а неће, не зато што сам песимиста, већ зато што сам реалан), без проблема ћу да одиграм хепатитис рулет. Вредело би.
To da kažeš starijem pokolenju!
Em što više neće ništa da te pitaju, em što će da počnu da te tovare parama za svaki slučaj.
I hvala.
I ova mi, DAJ BOŽE, ide u omiljene... Pozdravljam, skušo, tvoju veoma pismenu i duhovitu pojavu koja obogaćuje ovaj sajt!
+++
Ma + ko vrata, meni se u tim trenucia zivot smuci, onda lepo zatvorim vrata i sve vratim na mesto i samo kazem: Evo odma i ne pricam jedno sat vremena ni sa kim. Upali ponegde, ali samo ponegde :S