Kad si gladan nisi sav svoj

Петак је вече, изашао си из друге у десет и петнаест, јер ти је шеф пуштао неки клип док си ти њему покушавао да кажеш "само тетки лек да однесем", јер чекају те ортаци на Омладинском, па идете до Трамваја на неки рок, па на ко зна какву музику у КСТ.
У бусу си појео сникерс и попио ону црвену воду са електролитима јер то је као нешто много добро па ћеш сад да направиш подлогу за бадвајзера.
На омладинском попијеш три црна никшићка.
У трамвају попијеш пола пива јер ти другу половину испросипао басиста кад си пробао да одеш до клоње.
У КСТ-у ти сипају нешто у затворену лименку и од 4 рибе које сте сконтали теби најдебља западне.
У два сата и 25 минута погледаш на сат по последњи пут.
У 5 ујутру се будиш на окретници двајестројке у Карабурми Два, на станици, око тебе је зомби апокалипса, у ушима и даље звуци оног инструмента сличног бенџу из индијске песме од Панџабија Мундиан ту Бачке, прилази ти лик и тражи цигару, а имаш осећај да је минус четрдесет шест.
У седам и 20 се онесвешћујеш у моменту кад ти је глава била 11 цм изнад јастука.