I to je početak nepisanog teksta dugog 4-5 A4 stranica formata koji ćale ili keva pričaju ukoliko se njihovo dete protivi njihovom mišljenju, kada čujete to znači da je počelo neprekidivo sranje zvano očitavanje bukvice
Ja: Mogu da idem na Derbi
Keva: Ne, ubiće te neko
Ja: Ići ću na derbi makar morao da pobegnem od kuće
Keva: Nećeš jer ja tako kažem, kad budeš napunio 18 kupi sebi kuću i nađi posao i idi gde god hoćeš ja nemam ništa s tim, tad ćeš....
Ja: Dobro znam, imati svoj život...
Keva: Ne prekidaj me kad pričam! ... imaćeš svoj život i moći...
Ja: (idemo opet svo ono sranje)
Niko ne voli da snosi posledice zbog drugoga, prirodno. Kad predjes 18 tvoje prebivaliste zavisi od dobre volje roditelja da te i dalje drze u kuci :) mada moze biti nezgodno jer tad jos ume da se bude u 3. godini srednje skole pa si u ozbiljnoj nevolji :S