Kad Velji Lug siđe u Nezuke

Вељи Луг и Незуци су били засеоци близу Вишеграда. Породица Османагића, на челу са угледним домаћином Авдагом. Била је то једна од врло богатих и угледних породица и живјаше у Вељем Лугу. Прелепа ћерка Фата била је понос Османагића. Није се могао било ко оженити њом.
Време је пролазило, и један момак се загледао у Фату. Био је то Наил из куће Хамзића, од исто тако угледног и богатог оца Мустајбега Хамзића, који су обитавали у другом зесеоку, Незукама. Фата је знала за то и зарекла се да се никад неће удати за Наила, то јест да ће се удати онда кад ''Вељи Луг сиђе у Незуке''.
Наил је рекао оцу за његову жељу да се ожени са Фатом и Мустајбег је кренуо у просидбу у кућу Османагића у Вељи Луг. Авдага је знао за Мустајбега, као доброг газду и ваљану његову породицу Хамзића и договорио се са Мустајбегом да његовом сину да Фату. Није хтела да противречи оцу и пристала је на свадбу.
Људи су знали за Фатину заклетву и када су чули да ће бити свадбе, почели су да испирају уста с њом и да је свакодневно извргавају вредама и руглу, знајући да је попустила пред оцем.
На дан свадбе, Фата је тражила излаз из ситуације, њен образ јој је био на првом месту и хтела је да врати свој углед и очисти блато с образа. Једино своје решење видела је у капији на мосту.
Свадбена поворка је морала ту да прође. Све су се више приближавали Незукама и чињеници да ће Вељи Луг сићи у Незуке. Кад су дошли до капије, Фата је наредила да сви стану да би јој млађи брат затегао узенгије и дизгине. Док се он сагао и сви сватови стали, користећи његову заокупљеност узенгијама, она је лагано дотерала свог коња близу ограде. После трена, она је устала и скочила у реку. ''Вељи Луг није сишао у Незуке''. Лепа Фата је одржала реч и винула се у легенду Вишеграда.