Kafanski Don Kihot

Don: Sančo, pogledaj onu devojku, najlepši cvet, koji se može naći u ovo vreme, vreme globalnog zagrevanja i velikog zagađenja vazduha. Kapljica vina u moru vode. A još me i gleda.

Sančo: Ooo moj dobri Kihote, ta majska ruža, taj lepi cvetak te gleda, ali te gleda i sav narod iz ove kavane. Naime, malopre te je saplela stolica, a pre toga si peglirao na poslužavnik.

Don: Sančo, prijatelju, ne budi pesimista, sad ću odšetati u nove vojne pobede, neće mene mala neprijatnost ometi u ovom uzvišenim poduhvatu.

Sančo: Al' će te ometi njen voljeni, radnik obezbeđenja, iliti jednostavno izbacivač.

Don: Ne bije boj svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka.

Sančo: Jeste Done, al' ovaj ima veće srce i od tvoje ljubljene.

Don: Ma šta ti znaš. Lepotice, lepo je rat ratovati sa lepim devojkama. Moje srce za tobom krepa. Moj te tukidid neizmerno voli. Moja se duša za odnos s' tobom moli.

Ljubljena: O svetli Kihote, ja ne bih ratovala sa tobom, al' moj dečko bi vrlo rado.

(nakon bolnih 24 minuta u urgentnom centu)

Don: Oj Sančo, moj vodiču, prijatelju jedini. Hvala ti što si uvek bio uz mene.

Sančo (u sebi): Sančo, Sančo u dupe te ljubim realističko, kud mu ranije ne izbi sulude ideje iz glavudže.