Kafići u prigradskim naseljima
Neobična vrsta ugostiteljskih objekata. Na prvi pogled to su sređena, fensi mesta kojima ni inspekcija ne bi mogla naći manu. Imaju veliki asortiman pića, deluju prostrano i prijatno za oko, uz prigodnu mjuzu u pozadini, a neretko se vreme može prekratiti bilijarom ili pikadom. Ukratko - tip top.
Al' ne lezi vraže. Sama činjenica da se lokal nalazi u predgrađu (zabiti) ne olakšava stvar - objekat deluje groteskno neuklopljeno u blato i sivilo čemernog predgrađa. Niko nikada nije bolje od Zabranjenog pušenja dočarao taj *smrad lažnog sjaja... ilidijamant međ' govnima*, kako više volite...
[*Nik'o kafić, nik'o grill,
Bofl roba, blato, jad,
Al' tu si jaro mogo vidjet',
Tu se rađa grad...*|https://www.youtube.com/watch?v=YCSxtaxjxHg]
Atmosfera u kafiću je, uprkos jebačkom enterijeru, k'o pred atentat: nema žive duše a ako se i nađe neko to su obično prekaljeni lokalci koji manirom parazita a metodom na recku polako ali sigurno lokal uvode u bankrot. Mlade boli tuki da se fenserišu na dvajes' metara od kuće, pa odlaze u izvikanija mesta u centru.
Jeben je to pos'o.
- Kako ide bizmis sa kafanicom?
- Ma ne pitaj, to mi treći popušaj za osam meseci. Svaki put ista priča - naloženih srednjoškolaca koji treba da dolaze nema ni za lek a lokalna bagra sa gerijatrije mi se sjati svako veče i sa svakim sam na rode rođeni kad 'oće na recku, jebem ti bagru pijanu! Još sam kao konobara angažovao onog mog pajtosa cugera, više pije nego što radi, a i ono što ne popije prospe.
- Greota, brajko, baš si lepo sredio mestašce, skroz urbano. Očekivao sam neke ribolovačke price, dža bu...
- Ma 'de, hvatam zjale a poslednja pička što mi ušla bila debela ciganka iz kraja, prikenjalo joj se... Neću se ja od ovoga 'leba najesti...
