Kaljoguza

(Стефан Урош седи испред драгстора "Саксонија" и пије "Саксон пиво")
Војислав Бериславић: Штае било Уки, шта си се умусавио нешто?
Стефан Урош: Ма тебра, пусти ме у курац, решио ћале да ми ували неку француску пичоку, а знаш и сам какве су оне каљогузе, е о овој мојој се причају легенде, кажу да је истриповала да јој се Исус јавио у сну и рекао да се не купа до краја живота, па ће живети дуго и срећно.
Војислав: Анжујка?
Урош: Тачно.
Војислав: Пази, не бих да ти солим рану, али Анжујци су Нормани, кажу неки стари људи да свиње беже од њих јер им смрде.
Урош: Фала, тебра, ти си баш намерачио да се ја бесим, а?
Војислав: Опусти се, натераћемо је некако да се окупа.
Урош: Ма како не, знаш ти шта је кад Француз утрипује Исуса у сну?
Војислав: У ствари, имам генијалну идеју.
Урош: Претворио сам се у уво, да се тако духовито изразим.
Војислав: А' смо нешто духовити данас, к'о Мрњава кад крене да лупа код твог ћалета, па га на крају увек баце у језеро да о'лади главу.
Урош: Не сери, него причај.
Војислав: Пази 'вако. Значи знаш де је Маглич? Е, па код њега има да засадимо целу долину која иде туда јоргованима. Е сад, пошто она вероватно дисмр толико да ћемо сви да помремо у неутралној околини, нека ти је доведу кроз ту долину, па гледај да ту негде и проводи време.
Урош: А како ћемо да назовемо ту долину?
Војислав: Мора да има неко неочекивано и зајебано име...
Урош: Да звучи јевропски онако...
Војислав: Шта кажеш на име "Долина јоргована"?
Урош: ТО МАЈСТОРЕ! УЗИМАМ ТЕ ЗА КУМА!
Војислав: Оваааај, нека хвала, морам да однесем тетки лек, а она живи тамо далеко, код Кракова скроз, 'наш...