Kolega sa kojim radimo u istoj prostoriji i koji za sebe smatra da ima sportskog duha. Postavlja kantu za smeće tako da je u nekom nemogućem uglu, obično iza vrata, pored čiviluka, i svaki papir koji je za bacanje gužva u lopticu i baca u kantu u košarkaškom maniru. Ako nema papira za bacanje, onda se snalazi tako što pogrešno popuni neki obrazac pa ga iskoristi.
- Teodosić uzima loptu, dolazi na liniju trojke iiiiiiiiiiiiiii... jebiga, opet se odbila o obruč...
- Teodosiću, da zajebeš ti malo tu košarku! Prinesi korpu svom stolu pa bacaj papire, a ne da se ja saginjem po ceo dan! I nemoj više da mi bacaš papir, nemam na šta da stavim burek kad doručkujem...
