kao crnac u Beogradu

Onima koji dodju iz unutrašnjosti, bar pre ovog vremena kablovske, interneta i kabovskog interneta, u toku retkih poseta prestonici, crnac koji najnormaline prodje pored njih ulicom, nije da nije predstavljao egzotičnu pojavu koja je u najmanju ruku izazivala osećaj ispunjenosti dana. Iako je beogradjanima i tada i sada to predstavljalo najnormalniju pojavu, nekome iz Prokuplja je to bio veliki doživljaj. Proći par puta Knez Mihajlovom a ne videti nesvrstanog prijatelja je bilo nemoguće a dolazak bi se smatrao promašajem. Beograd jeste velik, no svi dodjoši na jedan dan, uz povratnu kartu Niš Expresa, su, razume se, krstarili dvema-trima ulicama i pored tog crnca obavezno videli i nekog zemljaka kome se u svom gradu ne bi ni javili, ali tudjina je to.

No, to je ipak stvar za neku drugu definiciju, kao i mesta koja se tom prilikom posećuju (kafić Olivera Mandića i pivnica u podrumu u Knezu).