Kao gotičarka u KST-u

Najviši nivo gubljenja jedne persone koja se kune da je iz plemena homo sapiensa. Izgleda kao čovek, govori kao čovek, ali nešto definitivno nije u redu, te je krajnji rezultat veoma zabrinjavajuć.

Zašto kao gotičarka u KST-u? Zato, jer se te mlade dame (nekro djeve, crne golubice, Eržabetine daleke rođake) toliko zanesu u svom plesu (sve zamišljajući sebe ispred Pere Čelika ili Vilea Valoa), da se svako zapita: "šta je ovo koj' kurac, jebote?" Skrivena kamera? Ne, brale - to ti je sad moderno, stiskavac bez stiskanja. Dobro, počnu ponekad dve gotičarke tako da se stiskaju, ponekad kao Stoya Doll sa drugaricama, no nebitno - to je moderno. I plus se nešto lože na groblja, crninu, tugu, jad, čemer, depresiju (dakle, gube se za medalju) da to prelazi u red naučno-fantastične filozofije. Nije ni čudo što posle postanu zvezde splavova: nevidljivi kafez KST-a zamene veoma opipljivim kavezom po splavotekama - logičan sled događaja (da ne kažemo "hepeninga") na lestvici gubljenja.

E, tako se gube naši humanoidni prijatelji, poznanici, rodbina, poneki komšija ili neki ljudi koje vidiš po gradskom prevozu. Takvi jednostavno veoma lako pređu tanku nevidljivu liniju koja razvaja normalno (nazovi) gubljenje (poznato kao "davanje oduška samom sebi") i gubljenje koje je u rangu sa obećanjima politikanata u predizbornim kampanjama.

Počevši od jebačkih poduhvata ortaka koji se rodio sa hroničnom nejebicom, preko iskusnog kladioničara, razbijača svih sistema, koji puca tiket i pre nego što uopšte i izabere parove, pa sve kalimerovskih (u nedostatku benignijeg izraza) spodoba, koje samo kukaju o zaverama, nepravdi, zagorelom ručku i lopovluku - lako je zaključiti da je psihičko-profilni dijapazon veoma velik, šarenolik i još više zastrašujuć.

Fiks ideje? Nema problema - samo kaži, "će da bude sređeno".