Karavela

Momački auto, ne toliko nabudžen koliko funkcionalan. Često usidren po zabačenim šumarcima na periferiji, uglavnom noću.
Dobro poznata makina među lokalnom ženskadijom, od čijih udaraca glavom, krov auta ima čudno ispupčenje negde iznad zadnjeg sedišta. Obično sa malim volanom, svrsishodno ugrađenim. Kvalitetan stereo sistem se podrazumeva.
Ponekad, služi i da preveze od tačke A do tačke B.

- Zamisli, ćaletu mi juče riknuo jugić i sad nemamo sa čim do sela u subotu, na Zadušnice.
- Pa mogu ja da vas prebacim mojom karavelom.
- Si lud bre, ne dolazi u obzir! Hoćeš keva da mi zatrudni pod stare dane od silne sperme po sedištima? Kad malo bolje razmislim, ni ćale ne bi bio bezbedan.
--------------------------------------------------------------------------------------------
- E, vidi onaj auto, nešto mi poznat.
- Milena, pa ti se stvarno ne sećaš karavele od prošlog vikenda? Toliko si bila pijana i hoćna, da te je dasa teslačio na parkingu ispred kluba, a red ispred ulaza je prekraćivao vreme urlajući ''Ole'' svaki put kad tresneš glavom o krov, dok si mu nasedala.
- Ne kažem da se ne sećam, već da mi je poznat auto. Jao, evo ga, staje! Idemo?
- To mi reci, sestro!