Kraj. Dobro si igrao, bio si blizu ali si na kraju ipak izgubio. Jedno loše deljenje i sve se okrenulo. Falila ti je ona prava karta, a uz to nisi ni odigrao kako valja. Sve je gotovo. Pobednici likuju, ulog menja vlasnika, a poraženom ostaje samo da se pomiri sa sudbinom. Panta rei...
Prvih nekoliko sekundi posle poraza su najteže. Srce ti ubrzano lupa, znoje ti se dlanovi i ako te ne spuca srčka konačno počinješ da razmišljaš o onome što si uradio. Sediš i gledaš kako tvoj protivnik odnosi plen, a sa plenom odlaze i sinovljeve nove patike, ženina šminka, nove gume za jugića... Oči ti suze jer znaš da ćeš narednih mesec dana zobati samo pomijaru. Gotov si da zaplačeš.
A onda se desi nešto skroz neočekivano. U tebi se budi ono malo samopoštovanja što je preostalo i na usni ti se javlja onaj stari šeretski osmeh. Pališ pljugu i lagano sležeš ramenima. Hteo bi da kažeš nešto pametno, nešto smešno ali ne znaš šta. Vraća ti se nešto latinskog iz srednje i odvaljuješ gorepomenutu sentencu, ustaješ i seliš se za šank lokala. Nikog nije briga šta lupeta neki luzer ali tebi to znači mnogo. Pobedio si u nekoj drugoj igri...
Vita est curva maxima...
A što nisi definisao jednostavno "Karta je kurva", smeta ovo mešanje srpskog i latinskog u naslovu.
est curac
ovako
Nooooooooosi :)
I opet komentarišem k'o na onu jewdjinu... Mrzim karte al' ovo je odlično +++