Rečenca koja se čuje u vozilima gradskog prevoza kada kontrolor uđe u vozilo na nekoj od stanica na liniji na kojoj to vozilo saobraća. Rečenica postiže različite efekte:
- oni koji imaju mesečene karte i oni koji su ih odkucali su mirni;
- određen broj takvih te iste karte vade iz džepova tako naglo i silovito kao da ih neko požuruje i sve vreme izgledaju kao vojnik koji se nada da mu desetar neće dati ostav jer nije lepo očistio čizme:
- oni koji nisu otkucali karte to sada čine tako neverovatnom brzinom, kao da jure na bankomat iz kog se daje kinte koliko ti duša ište;
- oni koji se švercuju se guraju oko vrata u delu autobusa koji je suprotan onome u kome se kontrolor nalazi i nadaju se da će izaći na prvoj sledećoj stanici pre nego što kontrolor stigne do njih;
- ima i "švercera" kojima je sve to tako opušteno, da se prave ludi i ponekad im uspe (zbog face koju naprave i pogleda koji "našteluju") da ih kontrolor izbegne.
Dešava se i da se brojnija ekipa školaraca, koja se vozi istom linijom, malo našali sa ostalim putnicima, pa neko od njih glasno izgovori gorenavedenu rečenicu (naravno, prvo promrni glas kada na nekoj stanici uđe stariji čovek). Efekat je zanimljiviji ako je vozilo dupke puno, toliko da ne možeš ni da dišeš kako treba, a kamoli da se pomeriš.
