Kaskader

Fudbalerčić. Tatin mali. Junoša koji glumi sportistu na terenu. Ne zna za sprint, produženi korak, promjenu pravca i tempa, njega boli kurac, on kaska. On nije trom, on je virus letargije koji - kaska. Depresija u tom kretanju izmađu hoda i trka. On je štoper, polutka ili centarfor. Mišljenja je da je krupan, jak, stvoren za duel, manje pokretan i energičan ali sa potezom u nogama, štikla Rikelme. Istina je da je građen kao brontosaurus, čvrstoća u duelu mu se mjeri decibelima prilikom padanja i urgiranja kod sudije, a 'potez' iz prethodne rečenice čitaj kao proteza.

-Treneru, ja došao opet.
-Koji si ti?
-Milenko.
-Koji Milenko? Kaskader?
-Taj.
-A što te zovu kaskader? Glumiš li?
-Ne glumim. Kaskam.
-Kako kaskaš?
-Kaskam. Dok igram. Kao mucavci što mucaju kad pričaju.
-Pa što si dolazio?
-Da igram.
-Kako kad kaskaš, spor si ko Koštunica?
-Imam dobar šut. Lijevom treneru.
-Ajde idi tamo na zagrijavanje, javi se pomoćnom treneru.
...
-Ooo, pa 'de si Milenko adsl?
-Dobro jutro, ja došo. Eno mi ga tata u klupskoj kafani, gleda trening, 'oće da plati piće vama i treneru posle treninga. I komplet dresova donio. I mene.
-Tribinu da nam izgradi, malo je za tebe. Ajd', priključi se grupi, par krugova oko terena.
-Laganim trčećim?
-A zar postoji drugi kod tebe...