Stanje posle ekstremno dobrog zajedničkog roštiljanja kad smo svi toliko siti da više ne možemo ni progovoriti. Poneki među nama još pokušavaju da dopiju poslednje pivo, ali im je grlo stisnuto kao začepljen sifon na sudoperi i ne propušta više ni tečnost. Svi ćute i miruju dok želučani sokovi rade prekovremeno pokušavajući da savladaju pola stočnog fonda Srbije. Jedini zvukovi koji prekidaju blaženu tišinu su povremeni tihi prdeži i uzdasi.
- Buuuuuurrrrppp!
- Blago tebi pederu, ti možeš da podrigneš...
Pa pazi maniak ja se uvek dvoumim da li je Bruce ili Penzioner kada se spominje roštilj...majstori su za to majke mi...
Bruce, jednom ćemo da roštiljamo imam osećaj da napraviš to da puca +
bez lažne skromnosti, katatonija je česta posledica mojih roštilja... najjači sam sa mlevenim mesom i povrćem na roštilju...
Pu za mene!