Kavez oko sedišta u autobusu

Кшшш....отварају се врата и улази баба последнји пут запрана за Ђурђевдан.Снима где ће и наравно ,обеси се теби на врат и ако си се минут и 47 секунди молио да те заобиђе!Тресне ти сисе о раме или главу и дубоким уздахом (из којег јасно уочаваш шта је последњих годину дана имала за хас) ставља ти до знања да је ту и да јој се свиђа баш ТВОЈЕ место!Ако под сисама твој слабашни врат не попусти,неће се много премишљати док половину своје тежине не пребаци на твоју руку!Сконташ да баба смрди на леш,устајеш и у себи јој псујеш све до 111. колена!-.-
Тресне буљу о твоје место ,не каже ти ни хвала јер схвата да поред ње седи Радојка са којом после пола секунде започиње причу о инфлацији!Док замишљаш како би бабу везао за дрво,поред тебе се упаркира деда са ајваром и кајганом међу зубима,погледа те и скапано-мутавим погледом ти каже како му касни пензија....