Keramičke pločice

Vojnički izraz za dvopek koji se nalazio u paketu zvanom SDO (suvi dnevni obrok) deljenom prilikom boravka na terenu.
Naziv keramičke pločice dobio je potpuno nezasluženo, jer se prave keramičke pločice ipak mogu polomiti.
Postoje dve legende o tome kako se našao u vojničkom jelovniku: po prvoj, svesno je napravljen da bude potpuno nejestiv iz želje vojnog vrha da vojnici budu vitki i snažni, jer je poznato da hleb goji, a po drugoj, u pitanju je birokratska greška načinjena u Vojnotehničkom institutu a zatim prenošena iz službe u službu, kada je u postupku razvijanja novog materijala za oblaganje oklopnih vozila dodeljena pogrešna šifra namenjena za prehrambene proizvode.
Ipak, iako za ishranu nije mogao biti korišćen, upotrebna vrednost mu nije manjkala, te je tako korišćen za pravljenje priručnih pancira, mnogo lakših i otpornijih od klasičnih, a postoji priča da su mnogi zastavnici intendanti veoma jeftino prošli u pokrivanju svojih kuća neobičnim crepom koji se ne može naći na tržištu. Velika je šteta što se nije mogao razmekšati ni u kakvoj tečnosti, pa ni u kiselini, inače bi se mogao modelovati u razne oblike pa tako i u oblik šlema.